SPAIN I LOVE YOU!
Dobrodoshli na forum o Španiji...Hvala na registraciji i nadamo se da cete se zabaviti i biti redovni!

ADMIN TEAM


Dobrodošli na forum o ovoj predivnoj državi.Saznajte sve!
 
PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Nauka i filozofija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Sanja94
Španija u tvom srcu
Španija u tvom srcu
avatar

Broj poruka : 8861
Godina : 23
Lokacija : Španija
Ikonica :
Vashe ime : Sanja
Datum upisa : 15.02.2008

PočaljiNaslov: Nauka i filozofija   Pet Apr 09, 2010 11:07 pm

Svedok procvata nauka je XI vek, kada se po celoj Španiji otvaraju matematičke i astronomske škole. U Španiji su se marljivo negovale astronomske studije i naročitu sklonost su pokazivali vladari Kordobe, Sevilje i Toleda. Većina andaluzijskih astronoma je verovala u uticaj zvezda kao u uzrok koji na ovoj zemlji čini pozadinu svim glavnim događajima između rođenja i smrti. Proučavanje ovog astralnog uticaja, tj. astrologije, uslovljavalo je određivanje lokacije mesta na čitavom svetu, zajedno sa njihovim geografskim širinama i dužinama. Na taj je način astrologija dala velik doprinos astronomiji. Istaknute ličnosti među ranijim špansko-arapskim astronomima bili su al-Madžriti iz Kordobe (popravio planetarne tablice al-Hwarizmija; bio je i matematičar, smatran je vođom matematičke nauke), al-Zarkali (Arzahel) iz Toleda (konstruisao je savršeniji tip astrolaba i prvi je dokazao kretanje sunčevog apogeja u vezi sa zvezdama) i ibn-Aflah iz Sevilje (u svom delu Kitāb al-Hay’ah (Knjiga o astronomiji) daje važne teze o trigonometriji u prostoru i ravni). Prvo mesto među poslednjim španskim astronomima zauzima al-Bitrudži, njegovo delo je Kitāb al-Hay’ah, o konfiguraciji nebeskih tela.

Botanika se razvija nakon što je vizantijski vladar poklonio Abderahmanu III ilustrovanu kopiju Dioskoridove Materiae medicae. Od botaničara se među prvima javio al-Gāfiqi; skupljao je biljke u Španiji i Africi, dao svakoj naziv na arapskom, latinskom i berberskom jeziku i opisao ih na način koji se može smatrati najpreciznijim i najtačnijim na arapskom jeziku. Njegovo glavno delo je al-Adwiyah al-Mufradah (O lekovitom bilju). Međutim, najpoznatiji španski botaničar i apotekar bio je Ibn al-Baytar, koji je ostavio dva dela; jedno od njih, al-Muġni fi al-Adwiyah al-Mufradah, obrađuje lekove, a drugo, al-Ğāmiʿ fi al-Adwiyah al-Mufradah, zbirka je ,,običnih lekova“ iz životinjskog, biljnog i mineralnog sveta. U njoj se nalaze grčki i arapski podaci, dopunjeni autorovim eksperimentima i ispitivanjima; ono zauzima prvo mesto među srednjevekovnim raspravama svoje vrste. Tu je i Ibn Vafid (Abengefit), koji je sastavio najstariju raspravu o farmakopeji na muslimanskom Zapadu.

Prvi lekari koji su stekli ugled u Španiji u X veku poticali su iz Mesopotamije; nakon njih, u Španiji se pojavio niz velikih lekara: Arib je bio pisac dela o embriologiji i ginekologiji; al-Zahravi (Abulcasis) bio je prvi i najveći hirurg muslimanskog sveta, njegova slava počiva na delu at-Tasrīf li-man ʿAğaz ʿan at-Taʿālīf (Pomoć onome ko nije dorastao da čita velike rasprave); Ibn-Zuhr (Avenzoar) bio je najistaknutiji član najveće lekarske porodice u Španiji, a od šest medicinskih dela koja je napisao, do nas su došla tri.

Nauka koja se od svih najviše razvijala i koja je dala najveće velikane je svakako filozofija. Jednog od njih predstavlja Ibn Hazm iz Kordobe; isprva je bio pesnik, ali je više poznat po analizi viteške ljubavi, Tawq al-Hamāma (Golubiji đerdan). Napisao je mnoga istorijska i teološka dela, ali se za većinu ne zna. Ipak se sačuvao njegov dragoceni rad ,,Knjiga o religioznim i filozofskim sektama“, prvo delo te vrste u arapskoj literaturi. Bio je prvi koji je napisao komparativnu istoriju religija na sistematičan i kritičan način. Zatim, tu je al-Bitrudži (Alpetragus), koji je postao slavan svojim suprotstavljanjem Ptolomejevim teorijama koje je i oborio. Ben Gabirol (Avicebron, Avencebrol), kao prvi veliki učitelj neoplatonizma na Zapadu, često se naziva jevrejskim Platonom; njegovo glavno delo je Yanbūʿ al-Hayāh (Izvor života).

_________________


Hoy te daría los besos que yo por rutina a veces no te di,
hoy te daría palabras de amor y las caricias que perdí,
cuanto sentimos cuanto no decimos y a golpes pides salir,
escúchame antes que sea tarde antes que el tiempo me aparte de ti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sanja94
Španija u tvom srcu
Španija u tvom srcu
avatar

Broj poruka : 8861
Godina : 23
Lokacija : Španija
Ikonica :
Vashe ime : Sanja
Datum upisa : 15.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Nauka i filozofija   Pet Apr 09, 2010 11:07 pm

Najveći muslimanski filozof bio je špansko-arapski astronom, lekar i komentator Aristotela Ibn-Rušd (Averroës). Njegov glavni doprinos medicini bilo je enciklopedijsko delo al-Kullīyāt fi at-Tibb (Opšti zakoni medicine), u kom se potvrđuje činjenica da niko ne može dva puta oboleti od malih boginja. Njegovo glavno filozofsko delo, izuzev njegovih komentara, bilo je Tahāfut at-Tahāfut (Nesuvislost nesuvislosti), koje je odgovor na al-Ġazzalijevo delo Tahāfut al-Falāsifa (Nesuvislost filozofa).

Nakon Ibn-Rušda, pažnju zaslužuje Ibn-Maymūn (Maimonides), najčuveniji među hebrejskim lekarima i filozofima cele arapske epohe. Pre svega se istakao kao filozof, ali bio je i astronom, teolog, lekar. Njegovo najpopularnije medicinsko delo bilo je al-Fusūl fi at-Tibb (Aforizmi o medicini), a njegovo glavno filozofsko delo nosilo je naslov Dalālat al-Hā’irīn (Vođa zbunjenih). Jedino delo koje nam je ostavio Ibn Tufail (Abubacer), potomak čuvenog arapskog plemena Qays, jeste Hayy ibn Yaqzān, Živi sin Budnoga. To je filozofski roman, rasprava u vidu poslanice, u kom izlaže filozofski pogled na svet preuzet od drugih mislilaca. Zbog njegove tvrdnje da je njegovim junacima – Živom sinu Budnoga, Esalu i Selamanu – imena dao Ibn Sīnā (Avicena), verovalo se da postoji Ibn Sīnāovo delo sa istim naslovom i istom tematikom; zabluda se održala do danas (Ibn Sīnāov kratki mistični spis Živi sin Budnoga, jedini s tim naslovom u njegovom opusu, i Ibn Tufailov roman istog naslova nemaju nikakve sadržinske veze).

Glavni mistik ovog doba bio je Ibn al-ʿArabi (Oživljavač vere (muḥyī ad-dīn), Veliki, zapravo Najveći učitelj (aš-šayh al-’akbar), Platonov sin (ibn ’aflātūn)), najveći spekulativni um islamskog sufizma. On je zastupao iluminističku (išrāqi) ili pseudo-Empedoklovu, neoplatonističku i panteističku školu. Njegov sistem izložen je u ogromnom mnoštvu spisa, od kojih su najveći uticaj ostavila dela Kitāb al-Futūhāt al-Makkīyya (Knjiga duhovnih osvajanja Meke) i Fusūs al-Hikam (Dragulji mudrosti). Dragulji mudrosti su njegovo najznačajnije delo, u kom je utvrdio svoju teoriju o jedinstvu bića. On odbija svaku pomisao da je on sâm imao ikakve namere kada je pisao svoja dela i kaže da je uvek pisao obuzet božanskom inspiracijom, stavljajući na papir samo ono što mu se otkriva i diktira, što mu Alah zapoveda, u snu i na javi; Dragulje mu je sâm Muhamed izdiktirao u snu. Oni su rasprava o prirodi Boga manifestovanoj preko proroka, svaki Dragulj je vezan za logos jednog proroka i polazi od Adama koji je, po islamu, prvi prorok, a završava sa Muhamedom, po islamu poslednjim ili pečatom proroka (između njih nema hronološkog reda). Delo je dosta komentarisano; Osman Yahya je pobrojao 150 komentara, od kojih su otprilike 130 dela iranskih mistika. Među slavnim komentarima je sunitski komentar Dawud Qaysarija i komentar Kamaluddin Abdurrazzaq Kašanija.

_________________


Hoy te daría los besos que yo por rutina a veces no te di,
hoy te daría palabras de amor y las caricias que perdí,
cuanto sentimos cuanto no decimos y a golpes pides salir,
escúchame antes que sea tarde antes que el tiempo me aparte de ti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Nauka i filozofija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Astrologija, nauka ili?
» ASTROLOGIJA - SARLATANSKA NAUKA?
» EPIKUR

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
SPAIN I LOVE YOU! :: O Španiji :: Književnost-
Skoči na: